• Tech

Budućnost neuro tehnologije

Uređaji za hakovanje mozga

by Redakcija / 13.09.2019 -> 10:13:25 / 131 views

U budućnosti „ljudi bi u određenoj meri mogli postati telepate“, a moć čitanja tuđih misli pokreće mnoga etička pitanja, kažu stručnjaci. Ovo bi moglo postati posebno zabrinjavajuće ako bi korporacije imale uvid u privatne misli.

U  studiji  “iHuman: Nejasne linije između uma i mašine” vodeći naučnici britanskog Kraljevskog društva razmatraju potencijale i rizike korišćenja brain-to-computer uređaja.

Pomenuti interfejsi upućuju na gedžete, umetnute u telo ili nošene eksterno, koji stimulišu aktivnost mozga ili nervnog sistema. U studiji su sagledane neke od budućih mogućnosti neuronske tehnologije, kao što su:

  • sposobnost da se pošalje “neuro razglednica” kako bi neko mogao da vidi ono što  vi vidite iako niste na istom mestu
  • sposobnost da ljudi komuniciraju ne koristeći govor, međusobno pristupajući mislima
  • sposobnost da se nove veštine jednostavno “download-uju”

Kao deo ovog izveštaja, naučnici su pitali javnost šta misle o takvim interfejsima i naišli su na snažnu podršku za njihovu upotrebu kada je u pitanju omogućavanje pacijentima da se oporave od povreda ili da poboljšaju svoje zdravstveno stanje. Međutim, daleko je manje podrške javnosti za upotrebu takvih uređaja radi poboljšanja funkcija memorije ili fizičke snage kod zdravih ljudi.

Među rizicima koje je izveštaj naglasio nalazi se ideja o tome da razmišljanjima ili raspoloženjima kojima mogu da pristupe velike korporacije, kao i veće pitanje - da li takvi uređaji bitno menjaju ono šta znači biti čovek.

Dr Tim Constandinou, direktor laboratorije za neuronske interfejse nove generacije (NGNI) sa Imperial College London i jedan od koautora izveštaja, kaže: "Do 2040. će neuronski interfejsi verovatno biti prihvaćena opcija koja će ljudima omogućiti da hodaju nakon paralize ili da se bore protiv depresije rezistentne na lečenje, a mogli bi čak i da lečenje Alchajmerove bolesti učine realnim. Iako napredak poput neprimetne komunikacije između mozga i računara izgleda kao veoma daleka mogućnost, trebalo bi da sada delujemo kako bismo naše etičke i zakonske regulatorne mere učinili dovoljno fleksibilnim  za bilo koji budući razvoj.  Na ovaj način možemo garantovati da će  primena novih tehnologija biti sigurna i za dobrobit čovečanstva."

Izveštaj britanskih naučnika preporučuje i nacionalno istraživanje etičkih pitanja koja se tiču neuro interfejsa, kako bi se utvrdilo koje podatke treba prikupljati i na koji način ih osigurati, kao i prihvatljivost spajanja mašina i ljudi. Takođe je preporučeno i stvaranje “ekosistema” za podsticanje industrije i univerziteta da inoviraju i sarađuju na tom polju, dok se britanskoj regulatornoj agenciji za lekove i zdravstvene proizvode  preporučuje da testira nove načine stavljanja takvih proizvoda na tržište i spreči monopol velikih tehnoloških firmi.

U julu je Elon Musk objavio da se njegova firma Neuralink prijavila za početak ispitivanja na ljudima u SAD-u, gde su elektrode ubačene u mozak pacijenata sa paralizom.

Facebook podržava istraživanje koje ima za cilj da stvori headset koji bi trebalo da omogući transkripciju 100 reči u minutu, koristeći samo misli.

Procenjuje se da se u SAD godišnje ugradi 60.000 stimulatora kičmene moždine, dok širom sveta 400.000 ljudi koristi kohlearne implante. Hiljade ljudi sa Parkinsonovom bolešću lečeno je dubokom stimulacijom mozga, a u upotrebi su i veštački pankreasi i bežični monitori srca.

Redakcija

Ostavite vaš komentar

Back to top