• Biznis i konekcije

Šta kažu stranci koji borave kod nas?

SRBIJA – RAJ ZA DIGITALNE NOMADE

by Bojan Božić / 12.11.2019 -> 10:02:56 / 1820 views

Jesmo li, možda, previše kritični prema našoj zemlji? Malkice razmaženi, tražimo nemoguće? Treba li mi da se menjamo umesto što stalno zahtevamo sistemske i korenite promene? Da bi se dobila objektivna ocena, treba u analizu uključiti i ljude koji znaju i za drugačije. Koji su iz nekog razloga, najčešće zbog posla ili ljubavi, došli iz druge (svoje) države u Srbiju. I u njoj proveli dovoljno vremena kako bi stekli utisak gde to mi živimo, a i oni s nama. Njih četvoro, iz četiri različite države, sa četiri različita kontinenta. Četiri pogleda, iz četiri sobe.

 

LEPO VREME, JEFTINA HRANA I UŽASNA BIROKRATIJA

Yoeri Staal je Holanđanin koji je u Srbiju prvi put došao 2016. godine, na poziv Novosađanina koga je upoznao na gejming konferenciji u Amsterdamu. Zbog njega je došao, a zbog jedne Novosađanke je ostao u Srbiji. Kako je digitalni nomad (pravi video igre), dovoljno mu je da ima pristup internetu i da radi sa bilo koje tačke na zemaljskoj kugli. A onda, sasvim logično, izbor padne na neku zemlju gde su niski troškovi života. Prva opcija je Jugoistočna Azija (Tajland, Bali...), ali su digitalni nomadi poslednjih godina otkrili i Balkan. No, nije ovde sve tako idealno. Na Baliju, na primer, trude se da svim digitalnim nomadima obezbede komforan smeštaj i brzi internet. Ako bi se to učinilo i u Srbiji, uz olakšano izdavanje radnih dozvola, onda bi ovo bilo sjajno mesto za digitalne nomade, kaže Yoeri.

Šta je to što Srbiju čini atraktivnom za tebe?

Nije važno gde živiš ako su tvoji prihodi značajni, a dolaze onlajn. Tako ima smisla živeti u zemljama koje su relativno jeftine, a nije tajna da su zemlje Balkana jeftinije od zemalja Skandinavije i Zapadne Evrope. Drugo, i vremenske prilike su ovde znatno bolje zbog blizine Sredozemnog mora, pa ima mnogo više sunčanih dana. Najveći broj digitalnih nomada dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Skandinavije i zemalja Zapadne Evrope, a sve ove zemlje su prilično hladne i sa mnogo kišnih dana. Zime u Srbiji jesu intenzivnije, ali i znatno kraće.

Kako ocenjuješ ovdašnje uslove za poslovanje?

Birokratija u Srbiji je užasna! Toliko papirologije i zaostalih sistema ima ovde, a sve to računari mogu da reše brzo i efikasno. Na primer, svaki put kada mi je potreban neki novi dokument, moram iznova da upisujem svoje ime i prezime, adresu, broj pasoša... Zar nije dovoljno da im samo dam svoj pasoš kako bi videli da me imaju u sistemu? Zašto moraju iznova da rade jedne te iste stvari? Drugo, mnogi ljudi u Srbiji su bezobzirni i nemilosrdni u poslu. Ne veruju jedni drugima i žele da budu plaćeni unapred, jer se boje da nikada neće biti plaćeni za ono što rade. Stalno je prisutna sumnja u sve ostale, uključujući i institucije.

Odakle dolaze tvoji klijenti?

Svi su iz inostranstva, niti jednog do sada nisam imao iz Srbije. Sarađivao sam sa ljudima iz Srbije koji su bili deo mog razvojnog tima, ali ne više od toga, nemam baš dobra iskustva.

Zbog čega? Da li je u pitanju nedostatak stručnog znanja ili nešto drugo?

Mnogi programeri su izuzetno arogantni. Sarađivao sam sa nekima koji misle da su mnogo bolji nego što zaista jesu, što im je dalo za pravo da od mene traže "švedske" zarade dok žive srpskim standardom. Pogotovo je to prisutno u Novom Sadu, ovde se svi smatraju programerima iako mnogi od njih nisu završili odgovarajuće kurseve i škole. A kvalitet koji daju je ispod proseka. Ne može se smatrati programerom svako ko ima HP laptop.

Šta bi od poslovnih standarda iz tvoje zemlje doneo u Srbiju kako bi se uslovi za poslovanje poboljšali?

Iz holandske kulture, a uopšteno i iz germanske, doneo bih poštenje i pouzdanost. Ako je dogovor da se posao završi za dve nedelje, onda želim da tako i bude. Ako se dogovorimo da sastanak počne u 12 sati, da se nađemo tačno u podne. Odnedavno sam i ja počeo da kasnim na sve sastanke, jer vidim da to mnogi u Srbiji rade.

A šta bi od srpskih vrednosti izvezao u svoju zemlju?

Ljudi u Srbiji više uživaju u trenutku i manje su zabrinuti za budućnost. No, to nekako treba kombinovati sa pripremom i planiranjem za ono što nam budućnost donosi, napraviti neku zlatnu sredinu. Na primer, na zapadu razgovor između dvoje ljudi ide ovako: "Da se vidimo na kafi? Može, hoćeš li sada? Eh, ne mogu sada, moram da radim. Šta kažeš za sledeću nedelju?"... "Sada" je gotovo nemoguće u Holandiji ili drugim zemljama Zapadne Evrope. U Holandiji ljudi više rade, više zarađuju, ali ne koriste taj novac, pa ni vreme, na najbolji mogući način. Ako bi se ta "sada" kafa i dogodila, ona bi u startu imala svoj rok trajanja od, na primer, 30 minuta ili jedan sat.

Koje su prednosti i mane života i rada u Srbiji u odnosu na tvoju domovinu?

Svakako, lakše je otići na piće ili ručak jer je mnogo jeftinije. Na zapadu ti na ručak potrošiš sat vremena i više novca nego što za taj sat zaradiš, pa se tako nešto baš i ne isplati. Sa druge strane, ako nemaš ništa pametnije da radiš, u Srbiji možeš za tih sat vremena otići na lep i jeftin ručak.

Kada se ljudi iz Zapadne Evrope sastanu na ručku, kafi ili čemu god, svako plaća svoj deo računa. U Srbiji je to malo drugačije. Kako si se navikao na to?

Primetio sam to i u Rusiji i na Balkanu, nekako je to postalo deo "mačo kulture". Možda pomalo i u Italiji, ali ne i dalje na zapad. Prosto, vreme je novac, a novac je vredna stvar, pa hajde da stvari pošteno podelimo. Stoga, stvar je pomalo i socijalistička (smeh). Logično mi je da se račun deli, jer neko će poželeti nešto što je skuplje, a drugi neće želeti to. U Srbiji stariji ljudi (očevi, na primer) vole da plate ceo račun, koliko mogu da primetim, dok mlađi to retko rade. Ako je gostoprimljivost razlog za tako nešto, to mogu da razumem. No, često se desi da se dvojica ili više ljudi posvađaju ko je "gostoprimljiviji". To je, nekako, kulturološka stvar. Na primer, devojke u Holandiji će uglavnom rado prihvatiti da vi platite račun, ali bi to, isto tako, mogle da shvate kao znak slabosti jer su slabiji pol, pa vi morate da brinete o njima. One nisu jake i nezavisne žene ako muškarci moraju da zadovolje njihove potrebe.

Šta ti se naročito dopada u Srbiji?

Veoma mi se dopada srpska hrana, ali i kultura obedovanja jer možete otići na ručak gde i kad god želite. I da odvojite vreme za to. Palačinke kao brza hrana, to je sjajno! Možda je to vama sasvim normalno, ali ja ne znam ni jednu drugu zemlju koja to ima. Volim ponekad da ih jedem. Isto važi i za pljeskavice. Ono što mi je zanimljivo je da mali broj ljudi u Novom Sadu ide u McDonalds. Ako treba da biram između pljeskavice i burgera u Meku, svakako ću izabrati pljeskavicu jer je jeftinija, veća i svežija. Takođe, zanimljiv mi je mentalitet ovdašnjih ljudi koji se može okarakterisati kao "optimizam u mraku". Na primer, veliki broj ljudi se žali zbog loših uslova života, malih zarada, zdravstvenih problema, ali se taj stav u trenutku promeni u "hajde da pijemo rakiju i uživamo u lepom danu". Dakle, potrebno je naći balans, pa se zato pominje i dobro i loše.

Pa, hajde da popijemo po jednu rakiju, u ime optimizma...

Ha, našao si me.

Šta je ono što bi moglo da te zadrži u Srbiji, ako bismo izuzeli ljubav?

Ne mislim da bi sve drugo bilo dovoljno da me zadrži.

Uh, ovo je bilo baš iskreno...

Jesi li ti čuo za holandsku direktnost? To izgleda ovako: ako mi devojka kaže da je ova haljina čini debelom, ja ću joj odgovoriti "da, probaj neku drugu". Sve to sa razlogom da se reši problem, a ne da se bude grub i nepristojan.

Srbi najviše vole da ustanu rano, počnu posao od 7 ili 8 i završe ga do 15, 16 sati, pa da im ostatak dana bude za zabavu, odmor... Na zapadu je radno vreme od 9 do 17h, malo vremena ostane za bilo šta. Kako si prevazišao tu razliku?

Sve zavisi od toga kakav posao radiš. Na primer, mnogo digitalnih poslova se rade sa Amerikom i Istočnom Azijom, što znači da treba da prilagodiš svoje radno vreme njihovom jer postoji drastična vremenska razlika od nekoliko sati. U jednom periodu sam radio i sa jednima i sa drugima, što mi je u potpunosti poremetilo život. Zbog Amerikanaca moraš da radiš noću, a zbog Kineza moraš da ustaneš rano. A onda si slobodan usred bela dana. Ljudi su prinuđeni da rade na taj način, ili da rade više poslova, pa je njihovo slobodno vreme van svih standarda.

 

ČEMU U 2019. SLUŽE POTPIS I PEČAT?!

Iz daleke Australije dolazi nam Martin Reed. Njegov prvi susret sa Srbijom dogodio se pre osam godina, kada je na određeno vreme, tačnije tri meseca, doputovao kako bi se obučavao i pomogao u otvaranju kancelarije jedne australijske firme koja se bavi digitalnim marketingom. Sedište te kompanije je u Brizbejnu, odakle je i sam Martin. Srpska filijala tada je bila u Inđiji, a njene aktivnosti je trebalo preseliti u Novi Sad. Nakon svega nedelju dana u Inđiji, Martin je dobio priliku da se upozna sa jednim od najlepših gradova Srbije, što mu je, ujedno, bio i prvi susret sa Evropom. Za ta tri meseca upoznao je sasvim drugačiju kulturu od one u kojoj je odrastao. Znao je da će se vratiti u Srbiju, što se sedam godina kasnije i dogodilo. Već na prvom izlasku u grad sa novosadskim prijateljima upoznao se sa njenim veličanstvom – rakijom.

Dovoljno dugo si ovde da bi mogao da sumiraš neke svoje zaključke o uslovima za poslovanje u Srbiji. Šta vidiš kao prednosti, a šta kao mane?

Sada se navršava dve godine mog boravka u Srbiji i zaista ima nekih prednosti, bar za mene. Vremenska zona u kojoj se Srbija nalazi je idealna, pa čim se probudim mogu da radim sa klijentima iz Dalekog Istoka, Pacifika, Australije. Kako dan odmiče poklapam se sa ljudima iz ostatka Evrope, Ujedinjenog kraljevstva, Afrike, a tokom popodneva i večeri preklapam se sa ljudima iz Severne i Južne Amerike. Ta preklapanja su veoma važna, a na ovom području su gotovo idealna. Takođe, postoje i prednosti po pitanju poreske politike. Možete otvoriti agenciju ili firmu sa fiksnim, paušalnim porezom, sa veoma prihvatljivim poreskim stopama, što značajno olakšava planiranje budžeta. Porezi za kompanije u Australiji su, na primer, oko 30 odsto, a ovde oko 5 procenata. Ne mogu mnogo da pričam o birokratiji, pošto moj partner i računovođa obavljaju te poslove za mene, ali mislim da su porezi u Srbiji sasvim prihvatljivi.

Šta je sa nedostacima?

I dalje ima elemenata birokratije koji me mnogo zbunjuju. Na primer, morate imati potpis i pečat na svakom dokumentu kada primate novac iz inostranstva, a isto važi i za svaki zvanični dokument. Meni je to neshvatljivo. Mi u Australiji odavno nemamo pečate, ni za kakve dokumente. Umesto toga, legitimno se koriste elektronski potpisi, jer se sve obavlja preko interneta. Ovako kako se radi u Srbiji, stvari se nepotrebno komplikuju. Čvrsto verujem da sve treba da bude što jednostavnije, kako u poslu, tako i u životu uopšte.

Šta bi od poslovnih vrednosti iz tvoje domovine doneo u Srbiju?

Možda je to samo moje iskustvo, ali čini mi se da su stvari u Australiji znatno neformalnije, ležernije. Ako idete na poslovni sastanak, ne morate nužno da imate odelo i kravatu. Nije samo garderoba u pitanju, poslovni odnosi sa partnerima u Australiji su znatno neformalniji nego ovde. Kod nas je sasvim normalno da klijenta pozovete na fudbalsku ili ragbi utakmicu, da odete zajedno na večeru u potpuno neformalnom stilu i okruženju. Ne izgleda mi da su stvari i u Srbiji organizovane na isti način.

A šta bi iz Srbije u tom smislu izvezao u Australiju?

Možda sklapanje poslova u kafani? Dva pića i gde da potpišem? To su veoma važne stvari u poslovanju. Vi radite sa ljudima, ali treba da pokažete i da ste pristupačni i prijateljski nastrojeni, kompatibilni sa drugim ljudima u svom okruženju. Kafana je dobra prilika za to, jer sa partnerima nećete sve vreme diskutovati o poslu, već ćete sigurno želeti i malo bolje da se upoznate i ostvarite neku hemiju.

Dakle, ipak smo (pomalo) i neformalni?

Da, moglo bi se reći.

Koliko ti je životni stil u Srbiji blizak?

Nije previše sličan našem u Australiji. Ovde sam neke stvari odmah primetio: kada prošetate glavnom pešačkom ulicom u Novom Sadu (Zmaj Jovina), u određeno doba dana svi kafići i restorani su prepuni, obično usred dana. Kao da postoji doba dana kada svi idu da piju kafu, neka vrsta rituala.

Da li je isto i u Australiji?

Ne, uopšte. Mi imamo kulturu kafenisanja, ali ne izlazimo da bismo bili viđeni. Niti to radimo zbog toga što znamo da će i mnogi drugi koje možda poznajemo biti na istom mestu gde i mi.

Ako zanemarimo činjenicu da imaš devojku koja je iz Srbije, da li bi bilo dovoljno drugih razloga da te zadrže u Srbiji?

Da, mislim da bi. Proveo sam mnogo vremena ovde i pre nego što sam se doselio na duže staze. Životni stil je veoma prijatan, a Srbija je dobro mesto kao baza. Osim što je po pitanju životnih troškova dobro mesto za život, vaša zemlja je i dobra baza za dalja putovanja. I dalje želim mnogo da putujem, a iz Srbije su mnoge tačke u svetu dostupne. Ljudi su neverovatno prijatni i prijateljski nastrojeni, stalno upoznajem nove ljude koji me zovu i na nove susrete. Gostoprimstvo u Srbiji je zaista neverovatno.

Kada je sve tako lepo ovde, da li ti Australija nedostaje?

Naravno, nedostaje mi svakog dana. Šta mi najviše nedostaje? Rekao bih sunce, ali upravo se završilo leto u Evropi, pa to ne bi baš imalo mnogo smisla. No, već za 2-3 meseca bih mogao o vremenu detaljnije da pričam, jer Australija je svakako neuporedivo toplija od Evrope. Minimalne temperature tokom zime kod nas su oko +10 stepeni. Voleo bih da se vratim nekada u Australiju, da bar mogu češće da idem u posetu rodbini i prijateljima. Postoje ljudi, hrana, detalji iz životnog stila koji mi nedostaju, ali više od 26 godina sam živeo tamo, tako da je vreme da upoznam i druge zemlje, kulture, ljude. Na primer, zgrada u kojoj sam živeo jedno vreme u Londonu starija je od Australije kao države, što je za mene bio neverovatan podatak. Srbija je idealno mesto za mene, osećam se zaista komforno sa ovim ljudima, njihovom kulturom, životnim stilom, hranom, tako da bih zasigurno ostao. Za sada ne planiram trajni odlazak odavde, ali se jednog dana možda vratim u Australiju. Voleo bih više da putujem, da odem negde na 2-3 meseca. Na primer, prošle godine sam proveo tri meseca u kontinuitetu u Kini i voleo bih da nastavim sa time.

 

"AMERIČKI SAN" DOSANJALA U SRBIJI

Nijedna međunarodna čorba ne može da prođe bez američke mirođije, pa tako ni ova priča. Potrebnu dozu "kalifornikacije" daće nam Miranda Engebretsen, poreklom iz San Hozea. Pre četiri godine upoznala je jednog Novosađanina na međunarodnoj konferenciji. Vremenom su postali bliski i zaljubili se, pa je Miranda odlučila da na koji mesec dođe u njegov rodni grad. Prvi utisak bio joj je izuzetno gostoprimstvo na kakvo u svom rodnom kraju nije navikla. Odlučila je da ostane u Srbiji jer je osetila da ovde, zamislite to, ima više opcija nego u SAD, pošto je veoma brzo nakon preseljenja dobila i ponudu za posao. Potom je usledio i susret sa čuvenom srpskom birokratijom, produženje vize za šest meseci, pa za još šest, pa još godinu... U nekoliko navrata imala je određenih poteškoća u nabavljanju potrebnih dokumenata zbog pogrešnih informacija koje je dobijala u kancelarijama i na šalterima nadležnim za vize i strance. No, Vlada Srbije je tolerantna ako malo zakasnite sa aplikacijom za vizu, naglašava Miranda. Najvažnije je da imate dovoljno novca da pokrijete svoj boravak u Srbiji.

Kako to da si odmah po dolasku u Srbiju dobila ponudu za posao?

Sestra mog tadašnjeg momka je radila za kompaniju kojoj je trebao neko kome je engleski jezik maternji, pa je moj prvi posao u Srbiji bio da razgovaram sa klijentima putem telefona. To je bilo dovoljno za početak, ali sam se ubrzo okrenula podučavanju. Jedna druga firma mi je ponudila da za nju držim časove engleskog jezika preko interneta. Ponudili su mi zaradu na nivou primanja u inostranstvu. To je bilo sjajno, pa sam prihvatila taj posao koji i danas radim.

Kako iz tvoje perspektive izgledaju mogućnosti za posao i život u Srbiji? Koje su prednosti i mane?

Jaka radna etika je nešto što mnogo ljudi u Srbiji ima, i mnogi su iznenađeni zbog činjenice da sam se preselila ovde. Ljudi su otvoreni i iskreni kada kritikuju i to je veoma dobro. Postoji i izražena kultura rada na daljinu, što uz niske troškove stanovanja predstavlja veliku pogodnost za strance koji planiraju da ostanu u Srbiji na kraći ili duži rok. Takođe, primetila sam da kompanije ovde zaposlenima daju veliki nivo kreativne slobode, barem u IT sektoru.

A šta je to što ne valja?

Pre svega, preterana birokratija i prevelika uključenost državnih organa u poslovanje. Ipak, ono što je najveći problem su niske zarade. Ako ste stranac i dolazite u Srbiju da radite, verovatno nećete zaraditi koliko biste u SAD, Engleskoj, Nemačkoj... No, to je i sasvim očekivano ako se uzme u obzir razvijenost srpske privrede u odnosu na zapadne zemlje.

Kako ti izgleda radno i poslovno okruženje u Srbiji?

Zavisi, od firme do firme. U svakoj su drugačiji uslovi. Generalno, u Novom Sadu su uslovi veoma slični Silikonskoj dolini u Kaliforniji: zanimljivo radno vreme, neformalno druženje, sve ono što posao čini vrednim truda i rada. Sa druge strane, u mnogim firmama u Americi se očekuje da ceo svoj život podredite poslu. Nešto slično sam primetila i u velikom broju firmi u Srbiji. Žao mi je kada to vidim, jer čvrsto verujem da treba odvojiti posao od privatnog života.

Postoji određeni stereotip o Amerikancima, koji kaže da oni rade od 9 do 17h, dođu kući umorni i iscrpljeni, pa nakon toga nisu sposobni ni za šta drugo osim da sednu na trosed, jedu kokice, piju pivo i gledaju TV. I tako im se završi dan.

Da, to jeste zajednička crta, ali nije svejedno kojim se poslom bavite. Na primer, ako radite u Wall Streetu, vaš život će verovatno biti upravo takav u narednih 50 godina. No, ako radite kao sakupljač smeća u komunalnom preduzeću, onda se kući vraćate u pristojno vreme tokom podneva, pa imate dovoljno vremena da se odmorite, a potom izađete sa društvom u grad ili šta već. Opet, ako krećete sa start up kompanijom, velika je verovatnoća da ćete dobiti neko nenormalno radno vreme, što se nepovoljno odražava i na vaš privatni život.

U Srbiji ljudi vole da ustanu rano i što pre završe sa poslom kako bi im što više vremena ostalo za slobodne aktivnosti. Kako si se prilagodila našim navikama?

Uopšte mi nije bilo teško, jer tako nekako izgleda i moj dnevni raspored. Obično ustajem oko 6 ujutro i takođe volim da završim sa poslom što pre jer želim da imam dobru ravnotežu između posla i privatnog života. Zapravo, ovo je superiornije u odnosu na američki sistem funkcionisanja.

Koje poslovne vrednosti i standarde iz Amerike bi donela u Srbiju?

Pre svega, niže takse i poreze za firme. Čula sam priče da se srpske firme guše zbog nameta i dažbina. Žao mi je da to čujem, jer tako se nikada ne možete odmaći od početka, odlepiti od zemlje. Manji upliv vlade u poslovanje bio bi jako dobra stvar. Takođe, manji uticaj birokratije je poželjan, jer ona samo opterećuje poslovanje. I, jedna mala stvar koja se u Americi često radi je učešće u dobrotvornim i humanitarnim projektima. Volela bih da vidim da i srpske kompanije tako nešto rade.

A šta bi od srpskih standarda i poslovnih navika primenila u Americi?

Ono što sam već i pomenula, a to je drugačiji dnevni raspored, da se ranije krene sa poslom i isti ranije završi. Takođe, srpska radna etika bi dobro došla brojnim američkim firmama. U gotovo svakoj američkoj firmi u kojoj sam do sada radila postojala je grupa ljudi koja je "vukla" i jedna druga grupa koja bi dobar deo vremena provodila na internetu, društvenim mrežama i slično. Takođe, iskrena kritika bila bi poželjna u američkim firmama. To se izbegava jer svi tamo žele da budu učtivi.

Kako provodiš svoje slobodno vreme u Srbiji?

Volim da izlazim sa prijateljima i ono što mi se ovde veoma dopada jeste osećaj pripadnosti zajednici. Obično izađem sa društvom na piće, najradije provodim slobodno vreme na taj način. Kada sam sama, obično gledam nove sadržaje na Netflixu ili se opuštam na neki sličan način, pošto me posao mentalno iscrpljuje i potrebno mi je da se "ugasim".

Opisujući sebe, navela si ovo: "Rekli su mi da mogu da postanem ko i šta god ja želim. Tako sam odlučila da postanem – ja". Pa, ko si, zapravo, ti?

Prvo što bih rekla je da sam Amerikanka, jer to nam je svima urezano u mozak. Ja sam slobodni mislilac, neko ko želi da vidi svet kako raste i ide napred, menja se. Ja sam neko ko želi kvalitet, stalni napredak, ljubaznost i ljubav u svetu. Verovatno bi se iznenadio koliko ljudi ne razmišlja na taj način.

Zapravo, i ne bih. Nisam upoznao mnogo Amerikanaca koji razmišljaju na takav način kao ti. Mnogo više je onih koji progutaju sve što im vlada i mediji serviraju.

Ja sam uspela da izađem iz tog začaranog kruga.

Je li bilo teško?

Jeste, jer mnogo Amerikanaca ima opterećenje u vidu obaveze da što uspešnije završe studije i nađu dobar posao zbog velikih očekivanja njihovih roditelja i rodbine. Ako odeš daleko od kuće, tvojima se to nimalo neće dopasti. O, da, tako je, veruj mi. Iz iskustva govorim. Zaista, teško je izboriti se sa time jer postoje veoma visoka očekivanja od svih nas, šta ćemo raditi i čime ćemo se baviti kako bismo obezbedili opstanak. Srećna sam što nisam imala takvu obavezu i takva očekivanja kada sam odlazila od kuće, što sam mogla sama da biram svoj put umesto da budem nečija projekcija i stremim "američkom snu".

Šta slobodni mislilac misli o "američkom snu"?

Slobodni mislilac zna da "američki san", zapravo, više i ne postoji ako nemaš mnogo novca. Možeš svoj "američki san" naći na nekom drugom mestu, svet je dovoljno veliki. Ja sam ga pronašla ovde.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost, želiš li da ostaneš ovde?

Da, volela bih da ostanem u Srbiji. Nadam se da bih mogla da radim za još neku firmu u Novom Sadu, da to nekako ukombinujem sa podučavanjem. Ne želim da odustanem od svojih studenata, volim da radim sa njima. Volela bih da radim kao copywriter, SEO ili podučavanje licem u lice umesto rada preko interneta. Onlajn podučavanje ume da bude naporno, ali je i dalje veoma zabavno. U proseku radim 4-5 sati dnevno.

Da li si, nakon ovog iskustva, spremna da se vratiš u Ameriku?

Mislim da bi bilo malo neumesno da se vratim u Ameriku jer sam odustala od mnogih vrednosti na kojima sam vaspitavana. Počela sam da sagledavam svet u potpuno drugom svetlu, čak i u samoj Americi. Stoga, mislim da bi mi bilo teško da se vratim, ali bih mogla da pričam sa drugima i ohrabrim ih da putuju što više i upoznaju svet, jer to je ono što vas zaista oslobađa.

Šta ti se naročito dopada u Srbiji kada govorimo o životnom stilu?

Obožavam scenu kraft piva u Srbiji, zaista su odlična! Pivo i inače volim, ali kraft je nešto posebno. Dopada mi se što je dozvoljeno pušenje na otvorenom prostoru, jer to u SAD više nigde nije moguće. Možeš jednostavno da budeš sam sa sobom, ne moraš nužno da se smeješ kada neko prođe pored tebe, kao što je to slučaj u Americi. Ljudi gledaju svoja posla, što je super. Dopada mi se i srpska hrana, a naročito punjene paprike, kobasice i ćevapi.

 

OVDE VAM NE VALJA?! SKOKNITE DO JUŽNE AFRIKE...

Put oko sveta završavamo ezoterično, u Južnoafričkoj Republici. Iako su joj roditelji poreklom iz Poljske, Violetta Szerszen je gotovo ceo svoj život provela u Južnoj Africi. Pre koju godinu se preselila u Beč, gde je upoznala sadašnjeg momka, poreklom iz Srbije. I, kao što to obično i biva, ljubav ne zna za granice, pa je Violetta došla na nedelju dana u Srbiju kako bi upoznala ovdašnju kulturu, životni stil, ljude... Sve joj je izgledalo nalik matičnoj Poljskoj, što joj se veoma dopalo, pa je sa momkom otpočela razgovore o preseljenju u Novi Sad. Prvi njeni utisci o gradu su da je moderan, da ima mnogo mladih ljudi, što joj je boravak učinilo prijatnim. Od marta ove godine Violetta je i zvanično u Novom Sadu. Dolazak je bio prilično spontan, jer nije imala ideju čime će se baviti kad dođe u Srbiju, ali se nije bojala nove sredine. Ipak, priznaje da je očekivala da će se sve odvijati znatno lakše.

Kako funkcioniše poslovanje u Južnoafričkoj republici?

Uglavnom se sve odvija lako. Najvažniji grad za biznis je Johanesburg, dok je Kejptaun više turistički grad. Veliki broj evropskih kompanija je prisutan u Južnoj Africi. Ekonomska saradnja se odvija sa velikim brojem inostranih zemalja, a naročito sa evropskim i američkim. Naravno, najpopularniji posao u zemlji je rudarstvo, pošto je Južnoafrička Republika poznata po dijamantima. Standardi u poslovnoj kulturi nisu tako visoki. Na primer, pojedinci ne žele da sarađuju sa određenim rasama. Verovali ili ne, to je i danas veoma prisutno u Južnoj Africi, toliko da je iz godine u godinu sve gore. Neki ozbiljni poslovi i kompanije se čak i povlače iz zemlje zbog toga.

Postoji li razlika u tome kako se posluje u JAR i u Srbiji?

Da, u Srbiji je sve otvoreno, a u JAR nije tako. Kod nas moraš mnogo da paziš šta ćeš reći, šta ćeš uraditi, koji će ti biti sledeći potez. U Srbiji i, generalno, u Evropi je sve to mnogo slobodnije. U JAR sam radila poslove vezane za kozmetiku, organizaciju raznih događaja, kao i u marketingu. Prvi posao u JAR u kome sam zaista uživala bilo je Svetsko prvenstvo u fudbalu, gde sam radila kao prevodilac. I to je bila možda jedina prilika kada su sve rase bile na jednom mestu, kao poslovni partneri, prijatelji i sve drugo. Mlađe generacije u JAR nisu opterećene tim rasnim podelama, dok su stariji i te kako skloni tome.

Kakve si promene osetila kada si došla u Srbiju i počela da radiš svoj prvi ovdašnji posao?

Prva promena je bila to da nisam mogla da nađem posao, celih šest meseci. Razlog je bio taj što imam prekomerno iskustvo. Kao specijalista za marketing, tražila sam posao u toj oblasti. Uz to, ni zarade koje su se nudile nisu bile u skladu sa mojim obrazovanjem, znanjem i iskustvom. Naposletku, našla sam posao u jednoj australijskoj kompaniji, gde sam radila kao konsultant. Osećala sam da sam morala da pristanem na taj posao, jer ništa drugo nisam mogla da nađem. Sada radim kao specijalista za marketing i SEO u jednoj drugoj, takođe australijskoj kompaniji.

Kako ti izgledaju uslovi za poslovanje u Srbiji?

Treba dosta toga unaprediti, pre svega zarade zaposlenih. Jasno mi je da stranci vole da zapošljavaju srpske radnike jer je ovdašnja radna snaga jeftina, kao što je i sve drugo prilično jeftino. Ali, to nije fer. Standardi u Srbiji su daleko od onih u Evropskoj uniji, ali treba raditi energičnije na njihovom podizanju. Ono što mi je zanimljivo, barem u oblasti u kojoj ja radim, je da većina srpskih firmi ne sarađuje sa drugim srpskim firmama i pojedincima, već uglavnom sa inostranim kompanijama, verovatno zbog većeg novca i isplata na vreme.

Neki stranci u Srbiji za ovdašnje poreze i takse kažu da su prilično visoki. Šta ti misliš o tome?

Za ovdašnje standarde i zarade verovatno jesu visoki, ali u odnosu na moje južnoafričko iskustvo, porezi su veći u JAR. U Beču su, takođe, porezi veoma visoki, znatno viši nego u Srbiji.

Šta bi iz poslovne kulture i standarda u JAR donela u Srbiju i obrnuto?

Ne znam baš, morala bih dobro da razmislim o tome. Iskreno, više mi se dopada kako poslovanje funkcioniše u Srbiji nego u JAR. Ovde je sve nekako poštenije, ljudima se može više verovati. U JAR ti je potrebno da imaš sve "crno na belo", potpis i pečat. U JAR nema poverenja i to je jedan od razloga zašto se mnoge kompanije povlače iz zemlje.

U kojoj meri istorijski problemi među rasama i aparthejd utiču na poslovanje u JAR?

U velikoj meri, zaista. Nisam sigurna jesu li cifre tačne, ali ako imate svoju firmu u JAR, morate zaposliti 85 odsto crnaca, 5 odsto belaca i 10 odsto ostalih, tako je zakonski definisano. Ukoliko tako ne uradite, platićete veliku novčanu kaznu. Ali, to za sobom povlači i manji kvalitet radne snage koju angažujete. Poznajem ljude koji bi radije platili tu kaznu nego da zaposle nekoga ko o poslu ništa ne zna.

Dakle, velike su razlike između Srbije i JAR. A gde je Poljska u odnosu na sve to?

Uslovi u Poljskoj su nekada bili veoma loši, ali sada je tamo neuporedivo bolje nego u Srbiji. Sve bolje funkcioniše u Poljskoj: veće zarade, veća zaposlenost, bolji uslovi poslovanja, veće tržište. Srbija i dalje treba mnogo da napreduje kako bi sve to dostigla.

Kada je Poljska ušla u EU, mnogi Poljaci su pohrlili u Englesku kako bi došli do posla i novca. No, nisu naišli na lep prijem. Kako si se ti osećala zbog toga?

Nekoliko mojih poljskih prijatelja je živelo u Engleskoj. Moj brat, takođe, studirao je i živeo u Engleskoj osam godina. Rekao mi je da se bojao da nosi majicu sa poljskim motivima i simbolima. Čak nije bilo prijatno ni da vas neko čuje kako govorite poljskim jezikom, što je zaista užasno.

Kakvi su ti planovi za budućnost, hoćeš li ostati u Srbiji?

Nisam još sigurna, videćemo. Za sada sam zadovoljna poslom i životom ovde. Nije to baš ono što bih ja želela, ali stvari idu u dobrom pravcu. Trudim se da učim iz svih svojih iskustava, uključujući i greške. Da sam ponovo u situaciji da biram da li bih došla u Srbiju ili ne, verovatno bih malo bolje razmislila zbog posla koji je prioritetna stvar. Nisam provela ni mesec dana bez posla od svoje osamnaeste godine, pa možeš da zamisliš koliko mi je bilo teško šest meseci bez posla u Srbiji.

Kako ti se dopada životni stil u Srbiji?

Veoma mi se dopada, blizak je poljskom. Štaviše, srpski i poljski jezik su prilično slični, tako da me ljudi ovde razumeju i kada govorim na svom jeziku. Ljudi, kultura, sve je to sjajno i bilo mi je lako da se prilagodim. Ono što mi se dopada ovde je sloboda, da u tri ujutro možeš da se šetaš gradom i da ti ništa ne bude. Volim da odem na pivo, a i srpsko mi se veoma dopada. Kada je reč o hrani, ovde je meso na sve strane. Volim ja i meso, ali ponekad bih i da ga izbegnem. Sviđa mi se što u pekarama uvek ima svežeg peciva, to u JAR nećete naći.

Bojan Božić

Journalist. Photographer. A solid one. With a tendency to become excellent. Someday...

Ostavite vaš komentar

Komentari

To Yoeri - From what I read, the Dutch are very straightforward so here it goes. #1 Paying for someone's drink isn't a macho thing. If a business partner takes you out, they pay. If you take them out, you pay. Everywhere in the world. I wonder how many serious business meetings he's been to in his life. #2 If he says that apart from his gf, there is nothing else that would keep him in Serbia, why is he mentioning the word "cheap" repeatedly?

(Sanja Jovanovic, 12.11.2019)
Back to top